У садржају
  2. 29 Суфикси

AĈ

AĈ = "слаб квалитет, неспособност, безвредност".

  • domo → domaĉo = лоша, оронула, кућа у распадању
  • ĉevalo → ĉevalaĉo = лоше, безвредно кљусе
  • babili → babilaĉi = глупо, злонамерно брбљати
  • aĉa = слабог квалитета, безначајна, безвредна

AD = "текући рад".

  • uzo → uzado = трајање, редовно коришћење
  • viziti → vizitadi = често, редовно посећивати
  • konstruo = активност изградње, начин градње, нешто што се гради → konstruado = радња (трајна) градити
  • martelo (ilo) → marteli = ударати чекићем → martelado = радња (трајна) чекићати (ударати чекићем)
  • reĝo (persono) → reĝi = владати као краљ → reĝado = радња (трајна) краљевати

Ако се хоће усмерити, да се ради о радњи, али се не жели трајност означити са AD, мора да се користи други радни корен без трајног значења, или се изразити потпуно другачије: martelado (daŭra) → martelbato = један ударац чекићем; brosado (daŭra) → brostiro = једно трљање четком.

AĴ

AĴ = "(конкретна) ствар".

  • bela → belaĵo = (конкретна) ствар посебно лепа, конкретизација лепоте
  • utila → utilaĵo = (конкретна) ствар, која је корисна
  • dolĉa → dolĉaĵo = нешто што има карактеристично сладак укус (бонбона и сл.)
  • nova → novaĵo = ствар која се тек појавила, нешто што се тек догодило
  • fari → faraĵo = нешто урађено, што се ради или што ће се урадити
  • desegni → desegnaĵo = нацртана слика
  • kreski → kreskaĵo = нешто, што расте, биљка
  • kovri → kovraĵo = нешто, чиме се покрива
  • amuzi → amuzaĵo = нешто, чиме се може забавити
  • havi → havaĵo = нешто што се има
  • trinki → trinkaĵo = нешто, што се пије
  • konstruo = делатност изградње, начин градње, нешто изграђено → konstruaĵo = нешто изграђено (уобичајено кућа)
  • ligno → lignaĵo = нешто направљено из дрвета
  • araneo → araneaĵo = паукова мрежа
  • azeno → azenaĵo = магарећа особина (= глупа) ствар
  • ĉirkaŭ → ĉirkaŭaĵo = простор/место/област око нечега
  • post → postaĵo = стражњица, седало
  • sen senco → sensencaĵo = ствар, којој недостаје смисао
  • kokido → kokidaĵo = јело од пилећег меса
  • ovo → ovaĵo = јело од јаја
  • glacio → glaciaĵo = слаткиш од смрзнутог крема
  • aĵo = конкретна ствар, предмет (недефинисане врсте)

Може се понекад додати партиципски суфикс због даље прецизности: вршено жито (зрно, које се врше), draŝitaĵo (зрно, које је већ овршено), draŝotaĵo (зрно, зрно које се намерава овршити), гориво (нешто, што је запаљено), brulintaĵo (нешто, што већ гори). Нормално је, ипак, једноставни AĴ-реч пуног значења.

AN

AN = "члан групе, становник места, присталица доктрине, личност која припада месту" и сл.

  • klubo → klubano = члан клуба
  • Eŭropo → Eŭropano = становник Европе
  • Indonezio → Indoneziano = становник Индонезије
  • vilaĝo → vilaĝano = становник села
  • Islamo → Islamano = исламски верник
  • respubliko → respublikano = подржавалац идеје да држава буде република, члан партије која се назива републиканска
  • ŝipo → ŝipano = човек, који служи на броду
  • estraro → estrarano = члан руководства, управе
  • sama lando → samlandano = становник исте земље
  • ano = члан друштва, партије, фамилије, вере и сл.; aniĝi = постати члан, пријавити се у групу

AR

AR = "укупност или збир много посебних ствари".

  • homo → homaro = сви људи на свету, читав људски род
  • birdo → birdaro = све птице у свету или у региону
  • gazeto → gazetaro = све новине у једном региону
  • verko → verkaro = сва дела једног аутора
  • estro → estraro = изабрана група руководилаца једне организације
  • arbo → arbaro = место са много заједно растућег дрвећа
  • haro → hararo = све власи косе на нечијој глави
  • ŝafo → ŝafaro = све овце једног власника или у једном месту
  • meblo → meblaro = сви комади намештаја у једној соби/апартману/кући
  • altaj montoj → altmontaro = масив или део високих брда
  • vorto → vortaro = књига са листом речи и објашњења о њима
  • horo → horaro = табела часова, у којима догађа нешто посебно
  • ŝtupeto → ŝtupetaro = пењач од два држача са много степеница (= скала)
  • vagono (vagono) → vagonaro = ред повезаних вагона које вуче локомотива (= trajno)
  • aro = група, збирка, стадо и сл.

ĈJ

Помоћу ĈJ прави се име од миља за мушкарце. Пре ĈJ користи се скраћени облик имена. Уобичајено се сачува од 1 до 5 слова:

  • Johano → Johanĉjo или Joĉjo
  • Vilhelmo → Vilhelĉjo или Vilheĉjo или Vilĉjo или Viĉjo
  • papago → Papĉjo (име од миља за мушког папагаја)
  • Patro → Paĉjo
  • Onklo → Oĉjo
  • Frato → Fraĉjo

ĈJ, исто као NJ, је неки посебан суфикс, јер он не почиње самогласником, и јер је могуће скратити корен пре њега. Понеки пут могао би се прво додати суфикс UL, ако би то помогло да се створи облик речи који боље звучи: Petro → Petrulo → Petruĉjo и сл. То ипак није традиционално, нити је можда сасвим логички, али када је реч о именима од миља, ни традиција, ни логика, ни ригорозна граматика, нису нарочито важни. Имена од миља се могу креирати потпуно независно од свега тога (напр. позајмицом из других језика).

EBL

EBL = "може да буде учињено". Може се користити EBL само код прелазних глагола:

  • 1}manĝi → manĝebla = онај, који може да буде поједен
  • nombri → nombrebla = онај, који се може бројити
  • malhavi → malhavebla = таква да се без ње може, није неопходна → nemalhavebla =  таква да се не може без ње, не може се немати је, неопходна
  • kompreni → kompreneble = онај кога било ко може разумети, лично јасан, лично познат (често се користи као скраћеница од memkompreneble)
  • esperi → espereble = тако да се они могу надати некој ствари
  • supozi → supozeble = такав, такав да се ствар може претпоставити
  • eble = "може да буде"; eblo = нешто што је могуће; ebleco = особина нечега, што је могуће

Понекад се користи EBL (такође и IND и END) после глагола, који је нормално непрелазан, али који може да има објекат:

  • iri → irebla = такав да може да буде ходан, такав да се њим може ходати (= ићи ка или према њему)
  • loĝi → loĝebla = таква да може бити настањена, таква да се у њој може становати (= становати у њој)

Нормално се каже iri sur/laŭ vojo и loĝi en domo, али такође iri vojon и loĝi domon је коректно, иако веома ретко.

EC

EC = "квалитет или стање (од некога нечему)". EC увек указује на нешто апстрактно (квалитет или стање).

  • bono = апстрактна идеја добра → boneco = добро као квалитет нечега или некога
    • Vi estos kiel Dio, vi scios bonon kaj malbonon. - Ви ћете бити као Бог, ви ћете знати добро и лоше.
    • Ili admiris la bonecon de lia ago. - Они су се дивили доброти његовог рада.
  • ruĝo = црвена боја → ruĝeco = стање бити црвен
    • Ŝiaj blankaj vangoj estis kolorigitaj de freŝa ruĝo. - Њени бели образи били су обојани свежим руменилом.
    • La ruĝeco de ŝiaj vangoj malkaŝis ŝiajn sentojn. - Црвенило њених образа откривало је њена осећања.
  • longo = хоризонтална димензија (свака конкретна ствар има своју дужину) → longeco = особина бити дугачак, имати много дужине
    • Ni mezuris la longon de ĝiaj kruroj, kaj trovis, ke ili estas tre mallongaj. - Ми смо мерили дужину тих потколеница, и нашли смо, да су оне биле заиста кратке.

    • La longeco de ĝiaj kruroj tre surprizis nin. - Дужина тих потколеница веома нас је изненадила.

      Потколенице су биле изненађујуће дуге.

  • rapido = мера растојања мерена сигурним временом (свако кретање има неку брзину) → rapideco = особина нечега, што иде (веома) брзо
    • La rapido de la aŭto estis nur 20 kilometroj en horo. - Брзина аутомобила је само 20 километара на сат.
    • La aviadilo pasis kun fulma rapideco. - Авион је прошао брзином муње.
  • homo → homeco = природни квалитет човека
  • granda animo → grandanimeco = особина да се има велику (= племениту) душу
  • korekto → korekteco = особина бити коректан, без грешака
  • unu → unueco = особина да се буде као један
  • unua → unuaeco = особина да се буде први
  • estonta → estonteco = будуће време. Облик као estonto нормално указује на личност, као сви партиципи са O-завршетком, али понекад се користи estonto као скраћеница од estonteco.
  • pasinta → pasinteco = време које је прошло
  • infano → infaneco = особина бити дете, доба детињства
  • eco = квалитет

Понекад EC се користи нелогично због утицаја националних језика: Нажалост, ја немам eblecon да то учиним. Фактички, уопште се не ради о особини, него о eblo (или евентуално eblaĵo). Реците као Заменхоф: На жалост ја немам eblon да то учиним. (Ако се двоумимо између eblo и ebleco, нека се изабере eblo, јер је то и скраћена форма ebleco, и за eblaĵo, јер то је eblo ако би икада могао да буде нетачан избор.)

EC исто тако може да буде коришћена са A-завршетком или E-завршетак (или глаголски завршетак). Такви облици имају нормална значења "слична, слично, истозначан као, на исти начин као":

  • ligneca papero = папир делимично изгледа као дрво
  • Ni havas amikecajn rilatojn kun ili. = Ni rilatas kvazaŭ ni estus amikoj. - Ми имамо пријатељске односе са њима. = Ми се односимо као да ћемо да будемо пријатељи.

Понеки пут се због јасности може користити уместо сложеница са ŝajna, simila, maniera или stila. Понекад облици са ...eca значе "rilata al tia eco, pri la koncerna eco": patreca testo = тест о очинству, тест за налажење, да ли је неко отац.

EG

EG = "(нај) виши степен, (нај) већа врста".

  • domo → domego = (врло) велика кућа, кућетина
  • varma → varmega = веома топао
  • bone → bonege = врло добро
  • krii → kriegi = (врло) гласно викати
  • ŝati → ŝategi = веома волети, безгранично волети
  • dankon! → dankegon! = велико хвала!
  • tre → treege = веома веома
  • pordo → pordego = главна врата куће, града, имања, дворишта и сл.
  • granda → grandega = изузетно велики
  • piedo → piedego = велика, дебела, неугодна или опасна нога човека или животиње, ножурда
  • manĝi → manĝegi = лакомо или претерано јести, ждерати
  • ege = моћан, веома јак, интензиван, екстреман

EJ

EJ = "место, простор, кућа, соба и сл. одређено за нешто". То што стоји пре EJ, увек је оно, што се дешава или тражи у том месту.

  • lerni → lernejo = место одређено за учење
  • dormi → dormejo = спаваћа соба, соба за спавање
  • eliri → elirejo = место (нормално врата), кроз које се може изаћи
  • redakti → redaktejo = место где се уређује (напр. новине)
  • akcepti → akceptejo = место где се прима (у хотелу, конгрес и сл.)
  • necesa → necesejo = место за сигурно неопходну радњу, која се не намерава директно рећи (називи пишање и срање)
  • preĝi → preĝejo = место за молитве и друге религијске радње. Реч preĝejo је традиционално коришћена углавном за хришћанске богомоље, док постоје специјалне речи за богомоље других религија: moskeo, sinagogo, templo и сл. Али preĝejo може да буде коришћена за сваку религију. За хришћанске храмове постоје такође специјалне речи kirko (веома ретко коришћена). Једноставније се ипак прецизира са: Kristana preĝejo, Islama preĝejo, Hinduisma preĝejo итд.
  • ĉevalo → ĉevalejo = коњушница, место (кућа) за коње
  • mallibero → malliberejo = место за затворенике, без слободе (= тамница, хапс, затвор)
  • libro → librejo = продавница књига (збирка или колекција књига је biblioteko)
  • rizo → rizejo = место (поље), где се гаји пиринач
  • herbo → herbejo = место где расту претежно траве (не дрвеће итд.)
  • tajloro → tajlorejo = место где кројач ради
  • ministro → ministrejo = место (кућа, канцеларија) министра
  • malsanulo → malsanulejo = место, где се негују и лече болесници (= hospitalo)
  • TTT (Све-Земља Текстил, изговорите "to to to") → TTT-ejo ("to-to-to-ejo") = TTT-служба, TTT-a сајт (место у коме се налазе TTT-aĵoj)
  • ejo = место (одређено за нешто посебно)

ада се говори о фабрици и слично, у првом реду се користи јаснија сложеница: tabakfarejo = "место где се производе цигарете и други дувански производи", ŝtalejo или ŝtalfabriko = "фабрика челика", ливница или gisfabriko = "фабрика одливака".

EM

EM = "склоност нечему".

EM-реч најчешће указује да нешто због своје природе често или трајно показује тенденцију за радом:

  • timi → timema = склон плашењу, често уплашен
  • manĝi → manĝema = укључује честа и многа једења
  • kompreni → komprenema = такав да се увек може разумети
  • venĝi → venĝema = тзакав да се хоће осветити, без извињења
  • pura → puri = бити чист → purema = такав да увек хоће да буде уредан

Понекад се користи EM за тренутну жељу, или прошлу потребу:

  • Ŝi sentis fortan manĝemon. (= ... fortan malsaton.) - Она је осећала јаку жељу за јелом. (= ... јаку глад.)
  • Subite li fariĝis terure dormema. (= ... terure dorme laca.) - Одједном је постао ужасно поспан. (= ... ужасно поспано уморан.)

Алтернативно може да се користи и сложеница са vola: manĝivola, venĝovola. Али, нормално EM је вишак.

У неким речима EM упућује на способност:

  • produkti → produktema = такав, да се може много производити
  • krei → kreema = такав, да може много стварати, креирати

Исто тако може се искористити сложеница са pova или kapabla: produktipova, kreokapabla. Нормално, ипак је EM много јасније.

У неким речима EM значи да због своје природе нешто представља претњу нечему, да се нешто ризикује, што се не би хтело:

  • erari → eraremaн = такав да често и лако прави грешке
  • morti → mortema = такав да може чак мора умрети

Понекад се прави EM-реч, која не потиче од глагола:

  • gasto → gastema = такав да воли госте
  • la sama sekso → samseksema = такав да воли секс са својим полом

Gastema може се разумети као "ema mem gasti". Ако се не ради о том значењу, може да буде препоручљивије користити сложеницу са ama: gastama = "такав да воли госте", samseksama = "такав да воли сопствени пол". С друге стране, када AM значи веома јако и непрелазно осећање, можда је EM ипак препоручиво.

EM-речи имају најчешће A-завршетак, али могу да имају и сваки други завршетак. Код O-завршетка уобичајено је да се пре свега дода суфикс EC: manĝemeco, timemeco и сл. Али EC нормално није потребан. Довољно је manĝemo, timemo итд. Пре суфикса UL може се често одбацити EM, ако значење остаје јасно: timemulo → timulo, drinkemulo → drinkulo.

EM се исто тако користи и као редовни корен: emo = тренутна наклоност, оданост, ema = тренутно наклоњен.

END

END = "мора бити учињено". Може се користити END само код прелазних глагола.

  • pagi → pagenda = такав, такав да мора бити плаћен, такав, да се плати
  • respondi → respondenda = такав да да мора бити одговорено, такав да се одговори на то

ER

ER = "веома мали део целине". ER је коришћен када се нешто састоји из мноштва истоврсних делића. То што стоји испред ER, увек указује на целину, која је састављена од тих парчића:

  • sablo → sablero = зрна песка
  • neĝo → neĝero = парченце снега
  • mono → monero = комад металног новца (папирне новчанице називају се monbileto или monpapero)
  • fajro → fajrero = веома мали (летећи) блистави део (електрични блесак се исто тако зове sparko)
  • ero = мали (саставни) део

ER упућује на један од многих сличних готово одвајајућих саставних делова целине. Ако се ради о различитим врстама, или индивидуалним деловима не користи се ER, него PART: mondoparto (≈ kontinento), landparto, korpoparto, parto de libro. ако је реч о делу који је одломљен или одрезан од целине, користи се PEC: Mi disŝiris la leteron kaj disĵetis ĝiajn pecetojn en ĉiujn angulojn de la ĉambro.

ESTR

ESTR = "лице које води и одлучује, мајстор". То, што стоји испред ESTR, увек је место, где шеф одлучује, или оно о чему шеф одлучује:

  • ŝipo → ŝipestro = капетан брода, тај, који одлучује на броду
  • imperioа → imperiestro = титула човека који води империју
  • grupo → grupestro = вођа групе
  • urbo → urbestro = личност која је изабрана да административно води град
  • lernejo → lernejestro = директор школе
  • cent → centestro = официр који командује са стотину војника
  • estro = шеф са правом одлучивања

ET

ET = "(нај) нижи степен, (нај) мања врста".

  • domo → dometo = (врло) мала кућа
  • varma → varmeta = само делимично топао
  • babili → babileti = мало брбљати
  • iom → iomete = само мало
  • ŝtrumpo → ŝtrumpeto = мала чарапа, која покрива само стопало и део изнад њега
  • ridi → rideti = смејати се без звука са затвореним устима
  • patro → patreto = драги отац, татица
  • mano → maneto = шармантна мала рука
  • eta = мала, нејака; etigi = смањити, ослабити; etulo = мала личност

Понекад се ET користи као префикс да би се пажња усмерила на посебно значење:

  • burĝo → etburĝo = буржуј, чије буржујство је мало (према друштвеном положају)
  • fingro → etfingro = врста прста, који је обично најмањи од свих осталих прста на руци

ID

ID = "рођени". То што стоји испред ID, увек упућује на то, од чега потиче рођени.

Нормално ID је коришћено када је реч о животињама. Тада је ID упућивало на незреле животиње, младе рођене од неке животињске врсте:

  • bovo → bovido = теле, незрело говече
  • koko → kokido = пиле, тек излегла кокошка
  • rano → ranido = пуноглавац, незрела жаба
  • ido = млада, тек рођена животиња

Понеки пут се користи ID за младе биљке: arbo → arbido = младо дрво.

Код речи о људима ID указује на дете, потомка, без означавања старости. Тада се користи ID претежно код титула и историјских имена:

  • reĝo → reĝido = краљевић, принц, краљево дете
  • Timuro → Timuridoj = принчеви пореклом од султана Тимура од Ламе
  • Izraelo → Izraelido = пореклом од човека Израела (Israelano = члан земље Израел)

Понекад ID се користи фигуративно код назива земаља или назива језика:

  • lando → landido = човек рођен у назначеној земљи, урођеник
  • Latino → Latinida lingvo = језик, који потиче од латинског језика

IG

IG = "делотворна, узрокована или променљива радња". Оно, што стоји испред IG, увек усмерава на резултат радње.

  • akra → akrigi = радити тако, да нешто постане оштро
    • Mi akrigas mian tranĉilon. - Ја сам оштрио мој нож.
  • longa → longigi = радити тако да нешто постане дуже
    • La kunveno devus esti mallonga, sed la multaj demandoj longigos ĝin. - Састанак би морао да буде кратак, али су га продужила многа питања.
  • pli longa → plilongigi = радити тако да нешто постане дуже
    • Ni devis plilongigi nian viziton en Hindujo. - Ми смо морали да продужимо нашу посету Индији.

Може се градити IG-глагол из радног корена (који је сасвим нормално глагол). Такав IG-глагол значи, да ће се изазвати, да неко испуњава поменуту радњу. Објекат тога IG-глагола је то, што би било субјекат једноставног глагола.

Може се поћи од непрелазних глагола:

  • sidi → sidigi = сести, урадити тако да почне седети
    • Li sidigis sian infanon sur seĝon. - Он је сео своје дете на столицу.

Исто тако се може полазити и од прелазних глагола. Објекат таквог IG-глагола је или субјекат простог глагола, или објекат простог глагола:

  • kompreni → komprenigi = учинити тако да некоме буде разумљиво
    • Mi finfine sukcesis komprenigi lin, ke li devas iri hejmen. - Ја сам на крају крајева успео да га разумем, да он мора да иде кући.
    • Mi ne povis komprenigi la ŝercon al li. - Ја нисам могао да разумем шалу за њега.

Такође се може направити IG-глагол из корена, који је нормално именица.

Такав IG-глагол може да значи, да се ради тако, да објекат постане такав, на какав корен упућује, али он исто тако може да значи, да се прави објекат такав какав је корен, или он може да значи да се проузрокује да објекат изводи неку активност, која се односи на корен:

  • edzo → edzigi = учинити тако да неко постане муж
    • Li edzigis sian filon al riĉa fraŭlino. - Он је оженио свога сина богатом девојком.
  • pinto → pinta → pintigi = радити тако да нешто добије врх, шиљак, да нешто има врх
    • Se vi volas skribi, vi devas unue pintigi vian krajonon. - Ако хоћете да пишете, ви морате најпре да зашиљите (наоштрите) вашу оловку.
  • flamo → flami → flamigi = радити тако да нешто пламти
    • Petro flamigis la fajron per forta blovado. - Петар је распламсао ватру уз помоћ јаког дувања.

Исто тако се може направити IG-глагол од израза са прилогом:

  • en (la) dom → endomigi = кретати се ка кући
    • Kiam komencis pluvi, ŝi rapide endomigis la infanojn. - Када поче киша, она брзо отера децу у кућу.
  • sen vesto → senvestigi = скинути одећу некоме
    • Janjo estis senvestigita kaj endormigita. - Јања је свучена и успавана.

Супротност од sen...igi може се теоријски изразити са kun...igi, али такве речи нису у нормалној употреби, јер многе једноставне речи имају саме по себи такво значење: maski = "маскирати", vesti = "обући се". У таквим случајевима може се као алтернатива за sen...igi користити префикс MAL без IG: malvesti = скинути се, свући се, malmaski = скинути маску. Senfortigi је више-мање истог значења као malfortigi. Супротно од senfortigi теоријски је "kunfortigi", али то је непотребно тешка реч. Уместо тога треба једноставно рећи fortigi.

Може се такође направити IG-глагол од речце или од афикса:

  • for → forigi = уклонити, одузети, одбацити, остругати
    • Per forta lesivo ŝi sukcesis forigi la nigrajn makulojn. - Јаком лукшијом она је успела уклонити црне мрље.
  • al → aligi = додати, дометнути, додати
    • Ili baldaŭ discipline aligos siajn fortojn al tiu komuna granda armeo. - Они су касније дисциплиновано додали своје снаге тој заједничкој великој армији.

Када корен не представља својство, нити радњу, мо же се често оклевати, да ли користити једноставан глагол без суфикса, или глагол са суфиксом IG. Често језичка традиција додаје једноставном глаголу IG-својствено значење: konfuzo = неред → konfuzi = стварати неред, радити неуредно. Понекад традиција користи само облик са IG: grupo → grupigi = ујединити у групу, остати у групи. Понекад традиција даје компликована значења једноставном облику и IG-облик, али оба значења су IG-својства: koloro → kolori = дати нечему своју боју, бити такав да даје боју нечему; koloro → kolorigi = радити тако да нешто постане обојано. Ипак се не може захтевати, да сви и увек следе тако деликатне захтеве. Мора се исто тако толерисати, ако се понешто понекад и измеша, напр. kolori и kolorigi. Понекад једноставан облик има значење, које није IG-својство: lumo → lumi = бацати светлосне зраке; lumo → lumigi = учинити тако да нешто светли, учинити светлим. Понекад оба облика имају исто значење: ordo → ordi или ordigi = стварати ред, ставити у ред, учинити ред. Сада се генерално препоручује облик ordigi.

Често се додаје сувишни наставак IG глаголу, који га нормално нема. То може да буде толерисано, углавном ако је резултат тога боље разумевање, али се нормално користе традиционални облици. Овај облик ипак није увек потпун о стабилан. У неким случајевима IG-суфикс можда није неопходан, јер једноставнији облик једва да има неко друкчије значење. Тада се може у будућности почети да користи више краћи облик, без IG. Често оба облика могу да буду искоришћена паралелно без разлике у значењу: loki/lokigi, arkivi/arkivigi, listi/listigi.

IG се обично појављује у глаголским завршецима, али такође може да има и O-завршетак, A-завршетак или E-завршетак. Такви облици указују исто радно значење као глаголски облик: akrigo = "радња оштрити", akriga = "односи се на радњу оштрења, оштрена", sidigo = "радња седења", sidige = "односи се на радњу седети, седећи", edzigo = "радња женидбе", edziga = "односи се на радњу женити".

IG се такође користи као редовни корен: igi=  изазвати, да нешто постане радња.

IĜ

IĜ = "прелазак у ново стање, на ново место, у нови рад". То, што стоји испред IĜ, увек упућује на резултат преласка.

  • pala → paliĝi = постати блед
    • Li paliĝis pro la ŝoko. - Он је побледео због шока.
  • longa → longiĝi = учинити дугачким
    • La tagoj longiĝas, printempo alvenas. - Дани постају дужи, пролеће долази.
  • pli longa → plilongiĝi = учинити дужим
    • Li asertas, ke post la vizito al la miraklisto lia kruro plilongiĝis. - Он је тврдио, да се после посете чудотворцу његова потколеница издужила.

IĜ-реч направљена од непрелазних глагола указује на прелазак на истакнуту активност. IĜ код ових глагола је готово једнак префиксу EK. Неки пут овакви IĜ-глаголи указују на нијансе, да се радња дешава сама по себи, или се радња дешава без хтења:

  • sidi → sidiĝi = почети седети, сести се
    • Li sidiĝis sur la sofo. - Он је сео себе на софу.
  • esti → estiĝi = почети бити
    • Estiĝis kverelo inter ili. - Почела је свађа између њих.
  • morti → mortiĝi = постати мртав (не хтејући)

    • Mia onklo ne mortis per natura morto, sed li tamen ne mortigis sin mem kaj ankaŭ estis mortigita de neniu; unu tagon, promenante apud la reloj de fervojo, li falis sub la radojn de veturanta vagonaro kaj mortiĝis. - Мој стриц није умро природном смрћу, али се ипак он није сам убио и такође је усмрћен од непознатих; једнога дана, шетајући поред железничких шина, он је пао под точкове јурећег воза и погинуо.

      Већ једноставно morti изгледа прелазак (од живота до смрти). Овде IĜ упућује на то да се смрт догађа мимо наше воље, инцидентно.

Исто тако се може правити IĜ-глагол из прелазних глагола. У таквим IĜ-глаголима IĜ не указује на пролазно значење. IĜ тамо само служи да би се направио непрелазни глагол због промене улоге:

  • malfermi → malfermiĝi = постати отворен, бити отворен (сам по себи)
    • La knabo malfermis la pordon. - Дечак је отворио капију.
    • La pordo brue malfermiĝis. - Капија се бучно затворила
  • turni → turniĝi = постати окренут, бити окренут (сам по себи)
    • La knabo turnis sian kapon. - Дечак је окренуо своју главу.
    • La tero turniĝas ĉirkaŭ sia akso. - Земља се окреће око своје осе.
  • ruli → ruliĝi = кретати се котрљањем, бити котрљан (сам себе)
    • Kiu rulas ŝtonon, al tiu ĝi revenos. - Ко котрља камен, томе ће се вратити.
    • Ili rulis sian ĉaron. - Они котрљају своја кола.
    • La vinberoj elpremite ruliĝadis sur la teron. - Исцеђено грожђе котрља се земљом.
    • La veturilo ruliĝis tre rapide. - Возило се котрљало веома брзо.

IĜ-глагол прави се од прелазног глагола што често личи пасивном глаголу. разлика је у томе да IĜ-глагол указује да се радња догађа више-мање сама по себи, или да се не интересује о евентуалном узрочнику радње: Li estis naskita en Januaro. Нормални пасивни израз. Претежно се пази на радњу која се испуњава са резултатом (због IT-облика). Li naskiĝis en Januaro. Он се учинио рођен. Више пажње рођењу детета, него породиљи, мајци.

Исто тако се може направити IĜ-глагол из корена, који је нормално именица. Такав IĜ-глагол може да значи, да субјекат чини тачно то на што корен указује, или да он чини слично корену, или да му се догађа радња окарактерисана од корена:

  • edzino → edziniĝi = удати се, постати нечија супруга
    • Ŝi edziniĝis kun sia kuzo. - Она се удала за свога рођака.
  • pinto → pinta → pintiĝi = учинити шиљатим, имати (оштар) врх
    • Malgraŭ liaj penoj la krajono ne pintiĝis. - Упркос његовим настојањима оловка се није наоштрила.
  • flamo → flami → flamiĝi = почети пламтети
    • Ligno fendita facile flamiĝas. - Испуцало дрво лакше се распламса.

Такође се може правити IĜ-глагол од речце са предлогом. Прецизно значење зависи од предлога. Ако напр. је предлог за место или кретање, IĜ значи "померати, ићи, премештати се":

  • en domo → endomiĝi = ући у кућу
    • Kiam la fulmotondro komenciĝis, ni tuj endomiĝis. - Када почне грмљавина, ми одмах уђемо у кућу.
  • sen vesto → senvestiĝi = постати го, одбацити своју одећу
    • Senhonte mi senvestiĝis antaŭ ili. - Без стида сам се скинуо испред њих.

Може се исто тако направити IĜ-глагол од речце или од афикса:

  • al → aliĝi = пријавити се, учланити се, учинити себе чланом, забележити своје учешће
    • Al lia antaŭa embaraso aliĝis nun iom da konfuzo. Ĉu vi jam aliĝis al la kongreso? - Његовој претходној неприлици пријавила се сада и нека нова збуњеност. Да ли сте се већ пријавили за конгрес?
  • sen → seniĝi = учинити без нечега, ослободити се од нечега
    • Mi ne plu eltenas ilin, ni devas seniĝi je ili. - Ја више нисам могао издржати њих, ми смо морали остати без њих.

IĜ се уобичајено појављује са глаголским завршетком, али такође може да има O-завршетак, A-завршетак или E-завршетак. Такви облици указују на исто радно значење као глаголски облик: akriĝo = "радња оштрења", akriĝa = "односи се на радњу оштрења, наоштрена", sidiĝo = "радња седења", sidiĝe = "односи се на седење, седећи", edziĝo = "женидба", edziĝa = "односи се на женидбу", unuiĝo = "радња ујединити се".

Понекад IĜ-реч са O-завршетком такође може да указује на резултат пролазне радње: Unuiĝo Franca por Esperanto (nomo de asocio). Dio nomis la sekaĵon Tero, kaj la kolektiĝojn de la akvo Li nomis Maroj.

IĜ се користи такође као обични корен: iĝi = fariĝi (настати).

IL

IL = "инструмент, апарат, средство".

  • segi → segilo = тестера, алатка за тестерисање
  • fosi → fosilo = мотика, алатка за копање
  • kudri → kudrilo = игла, шиљата алатка за шивење
  • tondi → tondilo = маказе, алатка за шишање (која се састоји из два сечива)
  • ŝlosi → ŝlosilo = кључ, алатка, која се ставља у браву да би се закључало или откључало
  • manĝi → manĝilo = алатка за јело (тањир, кашика, нож, виљушка, штапићи за јело, чаша и слично)
  • sonori → sonorilo = звоно, инструмент који звони (корисник звона не звони, али sonorigas (позвони))
  • presi → presilo = штампач, принтер, машина за штампање књига, новина итд.
  • komputi → komputilo = рачунар, (електроника) апарат за припрему информација и веома брзо рачунање
  • aboni → abonilo = претплатница, папир којим је могуће претплатити нешто
  • aliĝi → aliĝilo = папир којим се може пријавити на нешто (напр. конгрес)
  • kuraci → kuracilo = лек, било што, што служи за лечење (напр. пилуле, лекови)
  • ilo = алатка, средство; ilaro = збирка алатки, збирка средстава за рад

Суфикс IL има веома уопштено значење. Да бисмо се екзактно изразили, морамо да направимо сложеницу са другим коренима, ekz.: presmaŝino, transportaparato, vendaŭtomato. Али често нам послужи и једноставни IL-облик.

У неким мање бројним IL-речима елемент радње се подразумева. То, што стоји испред IL, само не упућује на радњу, али напр. резултат радње: fajro → fajrilo = ilo por fari fajron (не "ilo por fajri")

IN

IN = "пол по рођењу". Суфикс IN се може користити само код тога што може да има пол, наиме, код човека или животиње. IN додаје in-пол значење (и одбацује евентуалне мушке полне одлике у значењу).

Чешће се додаје IN речима које имају мушко значење. Реч тада добија уместо in-пола значење:

  • patro → patrino = жена (женка)која је родила децу
  • viro → virino = одрасла женка
  • knabo → knabino = млада жен(к)а
  • avo → avino = мајка оца или мајке
  • reĝo → reĝino = жена која влада на исти начин као краљ, краљева супруга

Такође се може додати IN и речи која је полно неутрална, али то се догађа много ређе. Полно неутралне речи тада садрже значење пола:

  • homo → homino = женски човек
  • aŭtoro → aŭtorino = женски аутор
  • pasaĝero → pasaĝerino = женски путник
  • besto → bestino = женска животиња
  • mortinto → mortintino = мртва жена

Код неутралне речи може се указати на мушки пол помоћу корена VIR коришћеног као префикс или придевски.

Постоји неколико речи, које су саме по себи женског пола: damo, nimfo, matrono, putino (није састављена!) и др. Таквим речима не треба додавати IN.

IN се користи исто тако као уобичајени корен: ino = женка животиња (или човек); investaĵo = одећа за жене.

IND

IND = "заслужује или вреди да буде урађено". Може се користити IND само код прелазних глагола:

  • ami → aminda(а) = такав, да заслужује да буде вољен
  • vidi → vidinda = тако леп или добар, да вреди бити виђен
  • miri → mirinda = тако изванредан, да му се чудимо (= о њему)
  • bedaŭri → bedaŭrinde = тако (лоше), да заслужује жаљење
  • inda = заслужан, вредан

ING

ING = "држач, у који се (делимично) меће нешто". То, што стоји испред ING, нормално је то, што се делом ставља у држач:

  • glavo → glavingo = каније, шупљи објекат, у који се ставља оштрица мача
  • cigaro → cigaringo = муштикла, цевчица, у коју се ставља цигара ради њеног пушења
  • ŝraŭbo → ŝraŭbingo = вијак, цевчица, у коју се заврће завртањ
  • ovo → ovingoа = посуда у коју се ставља јаје да би се јело
  • ingo = држак (у првом реду за мач), који делом покрива оно, што он држи; eningigi = поставити у тубу, држач, корице

ISM

ISM = ;"доктрина, покрет, систем, начин рада" и сл. Понекад ISM-реч такође указује на појединачне примере неког посебног начина рада. Значење ISM веома је променљиво, и веома зависно од тога, после чега оно стоји.

  • Stalino → Stalinismo = стаљинизам, Стаљинове политичке идеје
  • Kristano → Kristanismo = хришћанство, хришћанска религија, Христова религија
  • kolonio → koloniismo = експлоатација колонија од стране јаче државе
  • kapitalo → kapitalismo = капитализам, економски систем приватних власника капитала
  • alkoholo → alkoholismo = алкохолизам, болесна зависност од алкохола
  • diletanto → diletantismo = дилетантизам, аматерски и нестручни покрет
  • patrioto → patriotismo = патриотизам, осећање и опредељење за сопствену отаџбину
  • la Angla lingvo → Anglismo = англизам, припадност енглеском језику

IST

IST = "Личност која је често заузета нечим (можда професионално)". То, што стоји испред IST, увек је оно, чиме је заузета та личност.

Чест је неспоразум, да IST исто што и "професионалац", али његово истинско значење је знатно шире:

  • verki → verkisto = писац, човек, личност која често пише
  • kuraci → kuracisto = лекар, личност која професионално лечи
  • arto → artisto = уметник, личност која се бави уметношћу
  • biciklo → biciklisto = бициклист, лице које често вози бицикл
  • ŝteli → ŝtelisto = крадљивац, лопов, личност која често краде
  • Esperanto → Esperantisto = есперантиста, личност која зна и користи есперанто

Потребно је можда употребљавати више прецизних речи. Уместо уопштених fiŝisto може се говорити о fiŝkaptisto, који рибари (= лови рибу), о fiŝbredisto, који гаји рибу, и о fiŝvendisto, који продаје рибу.

За IST-речи често постоје сличне ISM-речи. Однос између два облика тих делова речи може да буде веома различит: alkoholisto = личност зависна од алкохола, обухваћена алкохолизмом; alkoholismo = болесна зависност од алкохола; kapitalisto = личност која поседује доста капитала; kapitalismo = економски систем приватних поседника капитала. Постоји исто тако веома много речи, које се завршавају са "ist" или "ism", и које упућују на разне istojn и ismojn, али које ипак нису сложенице, напр.: turisto — turismo, faŝisto — faŝismo, ekzistencialisto — ekzistencialismo.

Често IST значи "подржавалац одговарајућег ismo". Тада IST = ISM-AN: oportunisto = oportunismano, онај копји делује у складу са опортунизмом; komunisto = komunismano, припадник комунизма. Али IST није увек једнак ISM-AN. Напр. kapitalisto није једнак kapitalismano.

Белешка: AN и IST су у неким ситуацијама веома близу. Тада се могу изабрати према допадљивости. Уобичајено се користи онај, који прави највише међународни облик. Напр. нормално се говори о Kristo, Kristano и Kristanismo. Облици Krististo и Kristismo никада се не појављују. Они би били исто тако логички, али су мање међународни. Упоредите са Budho, Budhisto и Budhismo, где је разлика веома мала, такође због интернационализма. Поред Budhisto ипак се користи и Budhano, исто логичан, али о Budhanismo се не говори. (Неки уместо тога користе Budao, Budaisto и Budaismo.)

Дакле, није неопходно рећи kirurgisto, astronomisto, ekologisto итд. Али у многим случајевима може се ипак помоћу суфикса IST направити паралелна реч за такву личност, ако постоји посебна реч за то, чиме се он бави, чиме је окупиран:

  • kirurgio → kirurgiisto = хирург
  • diplomatio → diplomatiisto = дипломат
  • gimnastiko → gimnastikisto = гимнастичар

NJ

Помоћу NJ праве се женска имена од миља. Уместо NJ користи се и скраћена форма имена. Уобичајено се сачува од 1 до 5 слова:

  • Mario → Manjo aŭ Marinjo - Марио→ Мањо или Марик
  • Klaro → Klanjo - Клара → Кларица
  • Sofio → Sonjo aŭ Sofinjo - Софија → Соња или Соњица, Соњечка
  • Patrino → Panjo - Мајка → Мама
  • Onklino → Onjo - Стрина → Стриница
  • Fratino → Franjo - Сестра → Сестрица

Користећи NJ нормално се може одбацити евентуални IN-суфикс. Понекад се ипак могу задржати гласови IN, ако то помаже стварању речи која ће боље звучати: kuzino → Kuzinjo, knabino → Knabinjo. Могуће је чак се може користити сувишни IN-суфикс, ако то помаже изговору који лепше звучи: Klaro → Klarino → Klarinjo.

OBL

OBL = "мултипликација". OBL се користи само код бројчаних речи и сличних израза. То, што стоји испред OBL, увек нас упућује са колико се мултипликује (множи):

  • du → duobla = двострук, мултипликовано (множено) са два
  • du → duoble = дупли, мултипликовано (помножено) са два
  • du → duoblo = двострукост, двострука количина
  • dek → dekobla = помножен са десет
  • dek → dekoble = десетоструко, помножено са десет
  • dek → dekoblo = десетострука количина
  • cent dek du → cent-dek-du-obla = множено са 112
  • cent dek du → cent-dek-du-oble = помножено са 112
  • cent dek du → cent-dek-du-oblo = количина 112-струка

OBL-реч са A-завршетком може да значи, да се нешто састоји из толико делова:

  • duobla vesto = одећа, која се састоји из два слоја текстила
  • дduobla fadeno = два заједно коришћена конца као један

Испред OBL се увек уписује број. Може се ради јасноће користити цртица. Цртице се нормално стављају тамо, где је размак у оригиналном броју: dek du → dekduoblo aŭ dek-duoblo; dudek → dudekoblo; du mil dudek → dumildudekoble или боље du-mil-dudekoble. Иста правила писања важе и за суфиксе ON и OP.

ON

ON = "дељење". ON се користи само код бројчаних речи и речи сличног значења. То, што стоји испред ON, увек упућује чиме се дели:

  • du → duono = један од два једнако велика дела целине, ½
  • du → duona = велика као половина, постојећа половина (нечега)
  • du → duone = половично, велика као половина, постати половина (нечега)
  • dek → dekono = десетина, један од десет једнако великих делова целине, 1/10
  • dek → dekona = десетинско, велико као десетина, постојећа десетина (нечега)
  • dek → dekone = велико као десетина, постојећи десети део (нечега)

За ON-речи користе се иста правила писања као за OBL.

Понекад нас збуњује ON са кореном PART. Не може се рећи напр. landono за landparto = "део земље". ON не упућује на део тога, што стоји испред њега, или део нечега другога. Triono није део од tri, већ један од три једнака дела нечега другог.

OP

OP = "група са сигурним бројем чланова". OP се користи само код бројчаних речи и њима сличних израза. То, што стоји испред OP, увек указује, колико чланова је у групи:

  • unu → unuopo = појединачно, једна сама ствар или лице
  • unu → unuopa = појединачна, сам, посматран посебно
  • unu → unuope = појединачно, свако сам за себе
  • du → duopo = удвоје, група од двоје, пар
  • du → duopa = удвојено, састављено из два члана
  • du → duope = у групи са два члана, у групама по двојица
  • dek → dekopo = група од десет
  • dek → dekopa = састављена од десет чланова
  • dek → dekope = удесеторо, у групи са десет чланова, у групама по десет

За OP-речи користе се иста правила писања као за OBL.

Испред O-завршетка суфикс OP је уклоњив, јер једноставна O-форма има код бројчаних речи између осталог и значење opo:

  • duo = двојка, двоје или број два
  • trio = тројка, троје или број три
  • deko = десетица, десеторо или број десет

UJ

UJ = "нешто, што је ограничено садржајем нечега сигурног". UJ има практично три различита значења: "entenilo", "kreskaĵo" и "lando". То, што стоји испред UJ, увек указује на то, шта је (или се догађа) у ствари.

UJ може да указује на специјални штитник, вазу, кутију итд., која служи да садржи нешто, или у којој се обавља нека радња:

  • salo → salujo = посудица, у којој се држи со за коришћење за трпезаријским столом
  • cigaro → cigarujo = табакера, кутија за цигаре
  • abelo → abelujo = вештачки урађен стан за пчеле (природно станиште пчела може да буде abelejo, али та реч такође значи "место, где пчелар ставља кошнице")
  • mono → monujo = новчаник, врећица (или посебно прављена ташница) за ношење новца
  • bani → banujo = купатило, када или слично, у којој се купају сами или купају једно друго
  • trinki → trinkujo = велика дугачка просторија (валов), у којој животиње пију

За прецизирање се може користити сложеница са другим коренима, напр.: teskatolo, tekruĉo, tetaso, cigarskatolo, cigaredpaketo, konservoskatolo.

Примећујете, да то, што стоји испред UJ, увек обавезно указује на садржај, док оно, што стоји испред SKATOL, VAZ итд., може да указује час на садржај, час на материјал, час на нешто друго, напр.: ladskatolo = "кутија од плеха", lignositelo = "ведро од дрвета". Али ladujo мора бити "простор за плех", и lignujo је обавезно "дрвара, просторија за дрво".

Код имена воћа, бобица или цвет UJ може да указује на биљку, нормално дрво или грмен, који даје такав плод, бобицу или цвет:

  • pomo → pomujo = стабло, дрво јабуке
  • vinbero → vinberujo = винова лоза, чокот винове лозе
  • rozo → rozujo = биљка руже

Може се такође рећи pomarbo, vinberarbusto итд.

Код имена народности, UJ увек значи "земља тога народа":

  • Franco → Francujo = земља Француза
  • Ĉino → Ĉinujo = земља Кинеза
  • Somalo → Somalujo = земља Сомалаца

Понекад се назив земље или региона гради UJ-речју из посебних речи:

  • patro → patrujo = отаџбина, очева земља, домаћа земља, земља рођења
  • Esperanto → Esperantujo = Земља есперантиста, la (измишљена) земља есперантиста, есперантски свет (конгреси итд.)

У именима земаља се користи као алтернативно за UJ, такође и корен LAND као суфикс, као и неслужбени суфикс I. Највећи број земаља има ипак просте речи, напр. Usono, Birmo, Liĥtenŝtejno, Islando (не употребљава се корен LAND!) и сл. У таквим случајевима користи се суфикс AN да би се направило име становника те земље: Usonano, Birmano итд.

UJ се искоришћава такође и као обични корен: ujo = ваза, кутија, абажур; enujigi = ставити у вазу и сл. У таквим случајевима UJ никада нема значење земље или биљке.

UL

UL = "личност са неком карактеристиком". То, што стоји испред UL, увек указује на то, што карактерише личност.

  • juna → junulo = младић, личност коју карактерише младост
  • dika → dikulo = дебељко, посебно дебела личност
  • fremda → fremdulo = странац, лице из туђе земље, региона, града итд.
  • sankta → sanktulo = светац, лице посебно свето
  • blanka → blankulo = белац, човек из такозване беле расе
  • timi → timulo = личност која се често плаши, плашљивац
  • ĝibo → ĝibulo = грбавац, лице са карактеристичном грбом
  • miliono → milionulo = милионер, личност, која поседује милион(е) долара, евра, јена...
  • sen kuraĝo → senkuraĝulo = кукавица, личност којој недостаје храброст
  • antaŭ → antaŭulo = предводник, вођа, личност која је постојала или постоји испред
  • alia → aliulo = остали, ини, друга личност

Правилно је такође користити UL у неким именима животињских врста, иако се не ради о личностима:

  • mamo → mamuloj = сисари, класа животиња, где спада и човбек, која преко сисе храни своје младе
  • branko → brankuloj = шкргоноше, оне животиње, које дишу шкргама

Случајно се користи UL фигуративно за много различитих ствари, такође и неживих, које хоћемо да представимо као личности:

  • nubojn skrapas → nubskrapulo = облакодер, веома висока кућа, која као да пробија облаке
  • tri mastoj → trimastulo = тројарболац, брод са три јарбола

Код речи, које саме по себи упућују на неку личност, не користи се непотребно UL. Првенствено се пази на партиципе са O-завршетком. Такви партиципи увек упућују на личност, и додавање UL нормално је грешка. Немојте рећи parolantulo, kurintulo, konatulo, већ једноставно parolanto, kurinto, konato. Ако се, ипак, дода UL партиципу са O-завршетком или или другој личној речи, тада се ствара реч са посебним значењем. Virulo није једнако речи viro, али значи "личност коју карактерише мушкост" = vireculo. Konatulo у принципу је "личност коју карактерише познанство" = famulo, док konato једноставно је "личност коју неко познаје".

UL се користи исто тако као уобичајени корен: ulo =  личност без посебних карактеристика.

UM

Суфикс UM нема дефинисано значење. Њиме се праве речи, које имају неки однос према томе шта стоји испред UM. Сваку UM-реч морамо посебно да учимо. Постоји, ипак, неколико група UM-речи са сличним значењем.

Многи UM-глаголи значе "радити на сигуран начин тиме, што стоји испред UM":

  • folio → foliumi = окретати листове књиге или новина за брзо и да се нађе нешто за читање
  • palpebro → palpebrumi = брзо затварати и отварати очи
  • brako → brakumi = загрлити, обухватити рукама

Сваки UM-глагол значи "снабдети на сигуран начин тиме, што стоји испред UM":

  • aero → aerumi = дометнути ваздух, избацивати ваздух ради освежења
  • sukero → sukerumi = пошећерити, покрити шећером

Група UM-речи упућује на начин екзекуције, усмрћивања:

  • kruco → krucumi = приковати или привезати на крст да би усмртили некога
  • pendi → pendumi = обесити, бити обешен помоћу конопца око врата ради усмрћења

Неке UM-речи су имена делова одеће или сличне ствари. То, што стоји испред UM указује на део тела, код кога се та ствар налази:

  • kolo → kolumo = оковратник, део одеће, који обухвата врат
  • nazo → nazumo = цвикери, врста наочара, који се фиксирају помоћу држача на носу

UM се користи у математици да би се направила имена бројних система. Ставља се UM после броја, који указује колико цифара користи тај систем:

  • du → duuma nombrosistemo = систем са две цифре, бинарни систем
  • dek → dekuma nombrosistemo = систем са десет цифара, децимални систем

Неколико осталих UM-речи:

  • malvarma → malvarmumi = разболети се од назеба, упале носа итд. (претпостављамо због хладноће)
  • plena → plenumi = учинити потпуним (задатак, обавезу и сл.)
  • gusti → gustumi = осећати укус, пробати укус
  • loto → lotumi = (раз)дати/наградити према одлуци коцке (игре на срећу)
  • komuna → komunumo = административна област око града, друштва или организације сарадника, станара итд.
  • dekstra → dekstruma = такав да се окреће, мота у десну страну (казаљке на сату)
  • proksima → proksimume = близу, али није екзактно, око
  • umo = ствар, чијег имена се тренутно не сећамо, ствар чудна или неописива

Ако се хоће креирати нова UM-реч, треба бити опрезан, јер остали можда неће разумети. UM-реч, која се пријави некој од група, лако буде прихваћена, за UM-реч, која не личи на већ постојеће UM-речи, врло је тешко уводљива у речник. Често се ипак праве случајне UM-речи, које су разумљиве због контекста, а које се после изгубе.

Вратите се горе